Takav rasplet je primorao politički oslabljenog premijera Pedra Sančeza da raspiše vanredne parlamentarne izbore za 29. novembar ove godine.
Stvarni uzroci političke krize su mnogo kompleksniji. Posle osam godina vlasti Sančez se suočava s razočaranošću i zamorom birača, korupcionaškim aferama i raspadom krhke parlamentarne većine. Dodatni udarac Sančezovom političkom kredibilitetu je zadala migrantska kriza u Seuti. On se tada odmarao na Kanarskim ostrvima, što je izazvalo oštre kritike javnosti. Ipak, mnogo ozbiljniji problem predstavljaju korupcionaške afere koje potresaju njegovo najbliže okruženje. Njegova supruga se suočava sa suđenjem zbog optužbi za korupciju, brat je osuđen na devetogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija, dok je nekadašnji bliski saradnik Santos Serdan proveo nekoliko meseci u pritvoru.
Pod istragom se našao i njegov politički mentor, bivši premijer Hose Luis Rodriges Sapatero. Najveći politički teret za Sančeza predstavljaju savezi koje je formirao kako bi opstao na vlasti. Podele u španskom društvu je produbilo oslanjanje na baskijske nacionaliste i katalonske separatiste, kako na konzervativni Junts, tako i na levičarsku Republikansku levicu Katalonije. U zemlji u kojoj su monarhija i nacionalno jedinstvo i dalje važni politički simboli, ustupci separatistima izazvali su snažno protivljenje dela biračkog tela. Upravo u takvoj atmosferi je dodatno ojačao Voks.
Njegov lider Santijago Abaskal, i sam poreklom Bask, predstavlja gotovo potpunu suprotnost baskijskim nacionalistima. Zagovornik je jedinstvene španske države, lojalan monarhiji i protivnik regionalnog separatizma. Stranka privlači i mlade birače, posebno one kojima su pitanja imigracije, nacionalnog identiteta i bezbednosti važnija od istorijskih podela. Voks je velika nepoznanica i za Narodnu stranku, koja i sama ima istorijske korene u frankizmu. Njen sadašnji lider Alberto Nunjes Feiho predstavlja tradicionalniji, institucionalni konzervativizam, dok Abaskal otvoreno nastupa s nacionalističkih i suverenističkih pozicija.
Zato pitanje predstojećih izbora nije samo odnos snaga između socijalista i Narodne stranke već i koliki bi politički uticaj Voks mogao da ostvari u eventualnoj desničarskoj vladi. Sančez upravo u tome vidi svoju šansu i prostor za politički odgovor. Tokom kampanje nastojaće da Narodnu stranku i Voks poveže sa evropskim desničarskim pokretima i politikom Donalda Trampa kako bi mobilisao birače koji strahuju od njihovog dolaska na vlast. Takva strategija nije bez osnova. Desnica poslednjih godina jača širom Evrope... U tom evropskom kontekstu, španski izbori prevazilaze nacionalne granice.
Zbog toga će se kampanja voditi na dva paralelna fronta. Jedan će biti ekonomski i socijalni, s pitanjima stanovanja, plata, zaposlenosti i troškova života. Drugi će biti ideološki, sa imigracijom, nacionalnim identitetom, odnosom prema monarhiji i nasleđem Frankove diktature u središtu političkog sukoba.
Zato 29. novembra Španci neće odlučivati samo o izboru sledeće vlade. Odlučivaće i o tome da li će Španija ostati jedno od poslednjih velikih uporišta evropske socijaldemokratije ili će se pridružiti političkom pomeranju udesno, koje već menja evropski kontinent.